Finansije i Osiguranje - Srbija

Počela primena odluke NBS o kreditima

Poslovne banke počele su danas da primenjuju odluku Narodne banke Srbije (NBS) o obaveznom depozitu od 30 odsto za sve kredite u evrima, od kojih su izuzeti stambeni zajmovi, za koje je, međutim, povećano obavezno učešće sa 10 na 20 odsto.

U anketi koju je sproveo Tanjug među nekoliko banaka, potvrđeno je da je odluka NBS počela da se primenjuje, ali predstavnici tih finansijskih institucija nisu želeli da komentarišu tu odluku NBS, zbog koje je već opalo interesovanje građana za odobravanje kredita u evrima i dinarskih kredita sa deviznom klauzulom.

Početkom nedelje, predstavnici banaka su u izjavama Tanjugu rekli da su već prilagodile kreditnu ponudu novim merama NBS i najavili da će građanima ponuditi dinarske kredite, sa prihvatljivijim uslovima od dosadašnjih.

Stav je banaka da će biti povećavana tražnja za dinarskim kreditima, nasuprot padu tražnje za deviznim i dinarskim kreditima koji su indeksirani u stranoj valuti.

Centralna banka je ranije objavila da je ta odluka doneta sa ciljem da bude smanjen rizik zbog visokog učešća kredita indeksiranih u stranoj valuti ili su odobreni u devizama, uz ograničenje da banke mogu odobriti zajam fizičkim licima sa deviznom klauzulom, ali da ta valuta bude isključivo evro.

Takođe, prema odluci NBS, na dinarske kredite i na kreditne kartice ne odnosi se odluke o obaveznom učešću od 30 odsto.

Krajem maja, Vlada Srbije i NBS nisu bile saglasne oko odluke centralne banke da poveća učešće na stambene kredite sa 10 na 20 odsto

NBS je ostala pri svojoj odluci, koja se od danas primenjuje.

U jednoj od izjava medijima, guverner NBS Dejan Šoškić je ocenio da ta odluka nije stroga, jer banke treba da odobravaju kredite onima koji mogu da ih vrate, a zajmove treba da uzimaju oni koji mogu da ih otplaćuju na dugi rok, vodeći računa o rizicima koje nosi takav kredit.

Protiv te odluke bio je i ministar životne sredine, prostornog planiranja i rudarstva Oliver Dulić koji je upozoravao da će imati negativne posledice na građevinski sektor u Srbiji, koji je zabeležio najveći pad tokom svetske ekonomske krize.